Naučiti se slušati

Nije dovoljno samo slušati. U poslovnim ili privatnim međuljudskim odnosima moramo ubijediti sagovornika da ga zaista i slušamo. Bez obzira koliko pažnje posvećujete, ako sagovornik ne osjeća da smo ga čuli, sav trud je uzalud. Slušati je zapravo mnogo više nego upijanje informacije. Slušanje ukazuje na radoznalost, poštivanje druge strane i brigu o njoj. Ono uspostavlja konstruktivno okruženje, gdje možete svoj problem itd. zajedno tretirati i riješiti. Slijedi 7 + 1 koraka kako nećete samo slušati, već dokazati sagovorniku da ga zaista i slušate:

1. Fokusirajte se. Gledajte u sagovornika. Ne radite ništa drugo.

Jeste li ikad pričali s nekim ko u isto vrijeme telefonira i piše mailove? „Nastavi, slušam te“, reći će. Ali to jednostavno nije tačno. I kako se osjećate kada sagovornik ponavlja sve i zajednljivo kaže: „Rekao sam ti. Slušam te.“ ?

2. Budite mirni. Dozvolite da završi. Ne prekidajte!

Većinom savjetujem menedžere koji žele da nauče slušati. „To je jednostavno“, uvjeravam ih: „Samo ušutite!“ A na njihovu reakciju, kažem sljedeće: „Vi znate kako se sluša. Pravo pitanje je zašto se odlučite da prekidate sagovornika, a ne da ga slušate.“

3. Ohrabrite. Parafrazirajte.

Ako ste tihi i samo nabacite pokerface (o.p. bezemocionalni izraz lica), sagovornik neće znati da li ga pratite ili ne. Klimanje glavom ili parafraziranje izgovorenog, ohrabrit će sagovornika da iznese svoj stav do kraja. Vaša tiha pažnja stvara vakuum, koji će sagovornik ispuniti svojim značenjem (koje može biti tačno, ali većinom i ne).

4. Napravite sažetak izgovorenog. Ponovite srž onoga šta je sagovrnik rekao.

Sažetak onoga što je izrečeno će vam dozvoliti da prihvatite perspektivu druge osobe, čak i ako se ne slažete s tim. Ako kažete: „Razumijem da biste željeli da zamijenimo prioritete“, ne slažete se s tim da bi tako bilo najbolje uraditi. Provjerite. Pitajte da li ste shvatili poantu, i dozvolite da vas sagovornik ispravi.

Možda niste shvatili srž navedenog argumenta. Možda ste pogrešno razumjeli ili možda je pogrešno objašnjeno. Kako god bilo, provjeravanjem izrečenog, dajete priliku i sebi i sagovorniku da proširite ili izoštrite vidike.

5. Odajte sagovorniku priznanje. Priznajte da rečeno ima smisla.

Biti human jednako je biti racionalan. Reći sagovorniku da razumijete zašto on/ona vidi stvari na taj način, pokazuje poštovanje inteligencije te osobe. Ako ne razumijete, poštedite je optuživanja: „Nema smisla to što govoriš.“ Pokušajte ovako: „Znam da mi želiš saopćiti nešto što ti je bitno, ali ja ne razumijem. Možeš li mi pomoći da shavtim?“

6. Priupitajte. Pitajte šta sagovornik želi od vas.

Ne možete čitati misli sagovornika, tako da ne znate šta tačno želi od vas. Ako pretpostavljate da znate, to je igra na sreću. Većinom nećete pogoditi. Postoji bezbroj razloga zašto treba razgovarati o određenom problemu; na sigurnom ste tlo ako potvrdite o čemu se zapravo radi.

Gore navedeni koraci su jednostavni, ali ne i lahki. Zahtijevaju savjesni trud, pogotovo ako su ulozi visoki i značajni. Potrebna je disciplina. Reći svoj stav je pozitivno, ali isto tako može biti i kontraproduktivno. Nećete nikada nekoga ubijediti da znate i da ste upravo, sve dok ne pokažete sagovorniku da vam je stalo.

Za kraj, jedna zen-priča:

Nan-in, japanski mentor tokom Meiji-ere (1868-1912), primio je univerzitetskog profesora koji je došao da sazna nešto o Zenu.

Nan-in poslužio ga je čajem. Napunio je gostu punu šolju čaja, i nastavio sipati.

Profesor je gledao presipanje šolje, sve dok nije mogao više izdržati. „Šolja je prepuna. Ne može više stati u nju!“

„Kao što je ova šolja“, reče Nan-in,“i ti si pun svojih mišljenja i špekulacija. Kako da ti predstavim Zen, sve dok ne isprazniš prvo svoju šolju?“

STUDIRAJeu

Pratite i lajkute nas:
0