Kolumna: Štrajk

Štrajk. To je postala riječ kojom se brani narod u BiH. Čim malo zagusti, odmah na ulice i odmah štrajkuj. Pa da, neće neko od nas praviti budale čitav život, imamo i mi neka prava. Žao mi je što većina ljudi razmišlja na ovaj način i što mora na ulicu, ali me zaista u srce pogodi kad vidim studente da idu tim stopama. Zar onaj intelektualni dio društva mora na ulice? Zar oni moraju da se bore za svoja prava? U srce me pogodi, ali ih razumijem. „Studenti, probudite se“- slogan za naredni štrajk studenata koji je odgođen ubrzo nakon što je uopšte najavljen. Koja ironija.

Razumijem da studenti imaju loše uvjete i ja sam svjedok istih. Da, nemamo adekvatne literature. Pola nas izgubi dane i dane dešifrujući šta piše u onoj skripti, ali šta ćeš, šuti i trpi. Kad prođe vrijeme i ispit se približi, daj onda da „pročešljamo internet“ mora nešto biti…Teško je u ovoj priči i profesorima,jer nisu u mogućnosti da prenesu svo znanje i pokažu ono što bi studenti možda trebali vidjeti,nemaju redovne plate,tople obroke…

I tako iz dana u dan, patnja i jad, a niko glavu da okrene. Na fakultetima nedostatak opremljenih prostorija, praktičnu nastavu ne treba ni pominjati jer je svedena na minimum, posebno se to odnosi

na fakultete prirodnih nauka, laboratorije imaju oskudan pribor, štedi se…

Pa dobro, u redu mogu da razumijem da se nema za ulaganje u savremenu tehnologiju (iako se dio mene ne slaže) jer pobogu kriza je, narod je gladan, ne moraš sve imati, uči ono što si „skrpio“ biće ti dosta, ali ne mogu da razumijem da mi je amfiteatar hladan?! Zar treba da sa šalom oko vrata i kapom na glavi, drhtim pred profesorom i da ga pratim i budem skoncentrisan (ionako slabo šta razumijem)?! Štedite na grijanju, da bi se imalo za kampanju nekih dekana, jer opet pobogu, izbori nam kucaju na vrata. A upravo ti izbori mogu da promijene stvari. Ja čvrsto vjerujem u to. Čvrsto vjerujem, ali studenti imaju vrlo slab odziv na izbore i da su zapravo oni ti koji mogu promijeniti stvari u ovoj zemlji. Kada se na izbore da glas za pravog čovjeka na pravom mjestu pa on smijeni onog dekana što ne plaćajući grijanje uzima sebi i u neke privatne svrhe (ruku na srce, ne mislim na sve), pa se on bori za više novca za obrazovanje iz budžeta, pa se ima za literaturu, laboratorije, tehnologiju…

Ukratko, sve vuče jedno drugo. Ovakvim potezima ništa nećemo uraditi. Dragi studenti, izađite na izbore i postavite vašim glasom ljude koji će se boriti za vaše uslove kao i za uslove svih onih profesora i čitavog prosvjetnog kadra, za cjelovitu dobrobit. Izlaskom na ulice, podržavajući ove ili one, nećemo pomoći ni sebi ni njima. Izbori su prilika da pokažemo šta želimo, da pomognemo prvo sebi, svojim roditeljima, profesorima i čitavoj akademskoj zajednici u BiH. Dotakli smo akademsko dno, padamo u očima svijeta kao univerzitetska zajednica i intelektualna nacija. Gdje se to naše diplome priznaju? Zašto se ne priznaju? Zato što nema praktične nastave, nema savremene literature, nema ovog, nema onog…

Odgođen je štrajk ili nije?! Jedni mediji prenose ovo jedni ono, a zaista me ne interesuje. Nisam dio toga niti ću biti. Ne zato što se ne slažem sa njihovim željama, zahtjevima i podrškom prema svima onima koji nisu zadovoljni već zato što biram svoj način, demokratski, racionalniji nekako. Ja ću odgoditi onaj štrajk mozga koji imaju svi studenti. Štrajkujemo mozgom već godinama, puštajući ljude koji rade na destrukciji obrazovnog sistema da nam budu vođe, a sve to zahvaljujući tome što smo doveli na vlast ljude koji su ga tu i postavili jer im je rod, a koje pri tome apsolutno nije briga za studente. Oni su svoje diplome kupili. Možda.

Ko će na štrajk nek ide, sretno mu. Ja idem na izbore, tamo ću reći šta mislim o svemu ovom i koliko sam nezadovoljan. Možda mi je izbor loš, možda nije, vidjet ćemo. Možda nemam na tim izborima ni poštenu ponudu ali zar je moguće da od toliko kandidovanih nema nijednog poštenog?! Vidjet ću koliko će moje razmišljanje biti ispravno nakon izbora i rezultata nove (ili ne daj Bože stare) vlasti a koliko njihov štrajk. Za kraj, reći ću samo da pročitah na nekom portalu da je štrajk odgođen pod nekim izgovorom „nećemo da se ponovi februar“. Pa da, i ja neću da se ponovi niti ću ga zaboraviti. Zato idem na izbore! Ne u štrajk mozga!

Za STUDIRAJeu: Mehmedin Nezirović, pisac i kolumnist, te student Prirodno matematičkog fakulteta.

Info: Studentska kolumna STUDIRAJeu portala stoji na raspolaganju svim studentima iz BiH i regije da se oglase. Budite slobodni da i vi pošaljete svoje tekstove na admin@studiraj.eu. Svi tekstovi će biti objavljeni na www.studiraj.eu

Pratite i lajkute nas:
0