Iskustvo: put do doktorata iz oblasti robotike (1. dio)

Biti doktor nauka- u ovom trenutku mi je to jako daleko i strano, ali osjećaj da radim i učim ono što volim je itekako tu. Želja za doktoratom, ili bolje rečeno želja za istraživanjem kao jednim od puteva u svijet nauke i istinskog bavljenja naukom, u meni  se javila već odavno. Nakon završetka fakulteta, dobila sam posao u struci i iako sam mu se posvetila u potpunosti, taj posao je uskoro postao rutinski i nedovoljno izazovan. Kada se javila mogućnost doktorata u matičnoj firmi u Njemačkoj, u meni se odmah probudila želja za istraživanjem.

Počela sam polahko da skupljam potrebnu dokumentaciju i pišem motivaciono pismo. U samom procesu pripremanja aplikacije mnogo sam istraživala o sistemima doktorata, procesa prijave, procedura prije i tokom samog studija. U korist mi je išlo i to što sam imala veliku podršku profesora sa Elektrotehničkog fakulteta u Sarajevu koji su mi svojim savjetima pomogli da dobijem što bolji uvid u svijet doktoranata u inostransvtu. Svijet o kojem sam, kako se ispostavilo, tokom svog  bachelor i master studija imala sasvim pogrešnu sliku. Nakon svih priprema, prijavila sam se na doktorski program podržan od strane kompanije i na kraju nisam bila pozvana ni na razgovor – ispostavilo se da je pozicija već bila unaprijed određena za nekog drugog. Međutim, meni taj odgovor nije mnogo značio jer sam u tom dvomjesečnom periodu shvatila čime zapravo želim da se bavim, koliko to želim, kao i koje su moje prednosti i mane.

Uskoro sam počela svoju pretragu po  portalima sa otvorenim pozicijama za doktorate, zabilježila pozicije koje su bile vezane za oblasti koje me najviše zanimaju i  poslala prijave. Nije prošlo dugo vremena kad sam dobila odgovor profesora sa Univerziteta u Darmstadtu. Pisao mi je da im se jako svidjela moja aplikacija i da će uskoro započeti proces intervjua. Pišem proces jer se zapravo radilo o 5 krugova ispitivanja koji su obuhvatali ukupno 8 skype intervjua sa različitim osobama iz istraživačke grupe i koji su u prosjeku trajali po sat vremena Između mene i još jednog kandidata u posljednjem krugu, odabrali su drugu osobu. Međutim,  dobila sam drugu ponudu – jedan od postdoktoranada koji su me ispitivali prelazio je na drugi univerzitet gdje je upravo dobio profesorsku poziciju i ponudio mi je da budem njegov PhD student. Iako je taj univerzitet jedan od pet najboljih tehnoloških univerziteta u svijetu, bila sam jako neodlučna kako zbog geografskog položaja tako i zbog same pozicije koja nije poptuno odgovarala onome čim se ja želim baviti.

Svojih želja, snova, mogućnosti i ograničenja sam itekako postala svejsna nakon što sam morala po nekoliko odgovarati na pitanja – zašto ja želim da doktoriram, zašto mislim da mogu završiti doktorat, zašto me zanima baš ta oblast, gdje vidim njenu budućnost, gdje vidim svoju budućnost, itd.  Iako razočarana odgovorom iz Darmstadta, vratila sam se svom spisku  i pregledala još jednom sve pozicije i pretražila nove. Pronašla sam poziciju koja je u potpunosti odgovarala mojim interesovanjima i poslala apliakciju. Već sljedeći dan dobila sam poziv za skype intervju. Uskoro nakon tog razgovora, već sam bila na putu za Innsbruck gdje sam imala nove intervjue. Posljednji dan sam dobila ponudu da radim kao asistent na univerzitetu i na jednom od FP7 projekata u  koji je ta laboratorija uključena. I  evo sada je već četvrti mjesec mog doktorskog studija iz oblasti robotike, inteligentnih i interaktivnih sistema u Innsbrucku. Na kraju se ispostavilo da moj mentor poznaje profesora iz Darmstadt-a i da mi je on dao dobru preporuku za ovu pozciju.

Za STUDIRAJeu: Senka K. (Innsbruck, Austrija)

Pratite i lajkute nas:
0