Digitalizacija obrazovanja: doborodošli u budućnost

Besplatna online-predavanja, kursevi pa čak i kompletni studiji su znatno doprinijeli obrazovanju mladih ljudi. No međutim, prava revolucija je tek na pomolu: individualizacija obrazovanja. Sadašnji obrazovni sistem nije fokusiran na pojedince, već na mase. Studij fizike, germanistike ili bilo koji drugi studij imaju određen plan i program kroz koji svi studenti moraju proći. Zadnjih godina se studentima pomalo daje sloboda da biraju neke predmete koji ih zanimaju, a da druge zaobiđu. Te mogućnosti su međutim ograničene i apsolutnu većinu predmeta svi studenti moraju pohađati.

Međutim, zašto bi se studenti zadovoljili takvim sistemom? Živimo u vremenu kada rastemo uz internet, tako da znamo da je moguće i drugačije. To ne važi samo za obrazovanje, već i za namirnice. Na Zapadu se preko interneta mogu čak kupovati i pahuljice za doručak: pahuljice koje sami sebi sastavljate. Tako je i sa muzičkim CD-ovima, pa i sa svim drugim proizvodima. Digitalizacije je omogućila da se sve može masovno i individualizirano prodati i kupiti.

Individualizacija obrazovanja se već može naslutiti sa tzv. MOOC-ovima (Massive Open Online Courses), video-materijali koji u kratkim videima prenose znanje širom planete. Dok na fakultetu prolazite kroz stotine časova nastave, na internetu već sada imate priliku slušati hiljade sati predavanja. Samo jednu MOOC-ovu platformu, Coursera, koristi oko pet miliona ljudi – duplo više nego što u Njemačkoj trenutno ima studenata.

Izbor besplatnih online kurseva na poznatim univerzitetima: Introduction to Astronomy (Duke University, 2.12.2013), Mathematical Methods for Quantitative Finance (University of Washington, 11.12.2013), Roman Architecture (Yale University, januar 2014) i mnogi drugi. Saznaj više.

Fascinirajuća je pomisao da imate priliku slušati predavanja najboljih profesora širom svijeta – besplatno i od kuće. Sebastian Thrun, profesor na Stanfordu, je prije dvije godine pokrenuo online-predavanje Artificial Intelligence. Ovo predavanje je od početka pohađalo čak 160.000 ljudi širom svijeta. Profesor Thrun je obavezao i svoje studente sa Stanforda da pohađaju predavanje. Na završnom ispitu je bio iznenađen: među 600 najboljih osoba nije bio ni jedan student sa Stanforda. Dominirali su studenti iz siromašnijih zemalja koji u svojim državama često i nemaju mogućnost da studiraju.

U Americi ima dovoljno univerziteta, ali su školarine toliko skočile da je sve manje onih koji si mogu priuštiti školarinu od 60.000 dolara godišnje. Sa druge strane se može pohađati kompletan studij za 199,- dolara mjesečno. Večina MOOC kurseva su čak i besplatni, ali se još ne priznaje njihova diploma. Iako ove platforme još ne mogu zamijeniti fizičko prisustvo na kampusu, ovaj vid demokratizacije obrazovanja nailazi na mnogo interesanata.

Zamislimo idealnog pedagoga: on za svakog studenta pravi zaseban plan i program, bazirajuči ga na studentovim interesima i afinitetima. On se ne veže za “standardnu” literaturu, već studentu preporučuje literaturu koja će mu “ležati”. On prati napredak svog studenta i blagovremenu pomaže ako student nešto ne razumije. Sve ovo je u pretrpanim univerzitetima samo iluzija. Univerziteti su pretrpani, te se mnoga predavanja svakako moraju prenositi video-prenosom u druge prostorije. Da bi imali idealne uslove za studiranje, morate biti ili izrazito talentovani ili morate imati bogate roditelje koji će vas poslati na Oxford ili Harvard. Tamo se predavanja odvijaju u manjim grupama. Za sve ostale studente postoji alternativa: digitalno obrazovanje.

“Inteligentni” programi prate rad studenta i prilagođavaju se njegovom tempu i mogućnostima. Oni također usmjeravaju studenta. Već sada postoje programi koji prate napredak studenta u matematici. Novi zadaci su skrojeni sa dotičnog studenta. Na kraju svi dolaze do cilja, neko brže a neko sporije – međutim oni talentovaniji se neće dosađivati a oni manje talentovani se neče preopteretiti. U Americi neke škole već sada koriste kompjutere koji svaku noć pripremaju zadatke za svakog đaka pojedinaćno.

STUDIRAJeu

 

Pratite i lajkute nas:
0